Beleške sa mora

22 Jul 2018
2 Comments
Ljubav, Život

Bilo je jedno leto, sa kišom i suncem, jedan šator i predivna plaža. Bilo je taman dovoljno dana da doživimo razne vremenske prilike, emocije i odnose, da se telo i duša odmore. Do nekih sledećih putovanja čuvam ih ovde, da podsete na rana jutra, izlaske sunca, zvuk talasa i mir koji donose. Cela ideja je inspirisana projektom 100happydays.com

#10 dan uspori. Dosta vas mi je pisalo sa pitanjem oko kampovanja. Da kampovali smo prošle i kampujemo ove godine. Isti kamp, isti šator, ista plaža. Sećam se kampovanja iz detinjstva, borovih iglica, stolica i stolova na rasklapanje, ljuljaške između dva drveta. Iznad svega sećam se slobode. Ceo kamp je moje dvorište, mogu šetati, voziti se, tražiti drugare. Zato sam želela da kampujem sa svojom porodicom. Zbog te slobode, da je ponesu sa sobom kao najlepšu uspomenu iz detinjstva. Trebalo mi je 8 godina da shvatim šta mi je najbitnije kod letovanja sa decom, kako da mi zaista bude odmor. Nisam tip za all inclusive hotele, tamo se osećam nekako skučeno, ne pripadam. Ovde u japankama i šorcu ceo dan, perem sudove i malo kuvam malo kupim, ovde sam slobodna. I da šator nije naš, iznajmili smo ga na licu mesta, nema sile da bi njega i sve što treba spakovali u naš čarobni auto. Ali smo poneli naše šerpe i lavore, jastuke i prekrivače i učinili ga domom za ovo leto. Super je osećaj kada otkriješ šta ti je važno, onda se nekako stvari mnogo lakše dogode i odluke donose. Šta je stvarno važno? Važno je da vam kažem: slika je napravljena dok još nismo ubacili sve stvari u šator, sada je mnogo živopisnije 🙂 #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#11 dan plivaj. Plivanje je slično kao život, što si opušteniji to ti lakše ide. Što je strah veći to se više telo grči, ramena bole, disanje se ubrzava. Opusti se, prepusti se talasima da te ponesu. Da osetiš samo talase svuda oko sebe, sunce na licu i čuješ svoje disanje u ušima. Prepusti se životu, drži glavu iznad vode kakvo god da je more. Nikada nisam bila neki sjajni plivač, volim kada je more ispod mene čisto, da nema ničega. Ne volim da plivam u dubokom moru. Ipak, kada krenem lagano, podsetim sebe da opustim ramena i zaplivam do bova. Prevaziđem strah od duboke vode, svesna svakog zamaha, puštam da me voda ponese, gledam kako voda ispod mene menja boju i plivam dalje. Naša hrabrost leži na kraju naših strahova, kada ih znamo i idemo baš tamo. Nije uvek more mirno i biserno čisto, ipak ti plivaj. Plivaj do sebe, upoznaj se do kraja, budi svesna onih dobrih i manje dobrih stvari. Menjaj ono što ti se ne sviđa. Plivaj, ovaj život je jedno predivno more. Just keep swimming, just keep swimming reče Dori. #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#13 dan čitaj. Čitaj knjige o životu, tuđe priče, one od kojih ćeš plakati, one iz kojih ćeš nešto naučiti. Čitaj jer ne možeš stići sve da proživiš. Ima knjiga koje ne idu tako lako, onda ih ostavim sa strane na neko vreme. Možda nam nije pravi trenutak. Ima knjiga kroz čije strane letim da ih što pre pročitam, onda kada ih završim bude mi žao pa bi ih čitala ponovo. Volim da čitam realne priče, stvarne živote, ima u njima toliko toga što mogu poneti dalje. Volim knjige uz koje plačem, one nose život između redova na neki suptilan i iskren način. Volim knjige koje mogu nasumično otvarati i tražiti trenutna rešenja. Volim knjige jer one su nečiji život, ljubav, kajanje ili radost. Čitaj jer sa knjigama ponekad možeš stići mnogo dalje nego što te noge mogu odneti. #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#15 dan blizina. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim šta mi je važno kada idem na more. Između besplatnih smeštaja, društva, grada ispostavilo se da je blizina plaže za mene ključan faktor. Devet godina kasnije krupan pesak, čisto more i mogućnost da ujutru došetam da vidim izlazak sunca čine tu savršenu jutarnju sliku. 78 koraka od šatora do vode, to je moja mera. Ne razmišljam da li sam nešto zaboravila sve je tu. Uveče zaspim za zvukom talasa, ujutru me probude. Izađem da pozdravim sunce i slušam more. Sa godinama naučila sam mnogo više da slušam sebe. Da pravim svoje izbore čak i kada drugima izgledaju čudno i nejasno. Naučila sam da biram sebe i za sebe i onda je duša na svom mestu. Naučila sam da ne moram nikome da objašnjavam svoje izbore, oni su upravo to moji. Da imam pravo da biram koga i šta hoću u svojoj blizini. Četrdeset godina mi je trebalo da dođem dovde, da budem blizu, blizu vode, blizu talasa, blizu sebe. Sasvim dobar osećaj. #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#17dan kiša. Letnji pljusak na moru, u kampu, šator, kiša i mi. Test izdržljivosti, snalažljivosti i vere. Džim Ron u svojoj knjizi godišnja doba života pravi paralelu između godišnjih doba i našeg života. Kako svi događaji u našem životu imaju svoj prirodan ciklus i tok kojim dolaze. Isto je tako i u poslu. Proleće je početak, period kada sadimo svoju ideju i zalivamo je entuzijazmom i željom da poraste. Leto je doba prvih izazova, lepo vreme i prvi test izdržljivosti. U jednom trenutku je prelep sunčan dan, u sledećem pada kiša. Leto je kažu period u poslu kada odustaju oni koji nemaju jasan razlog zašto to rade. Kada se pojave prvi izazovi i kada dozvolimo sumnji da nas preplavi, ostavimo otvor u svojoj duši gde će se sumnja trajno nastaniti. Šta onda treba da radimo? Da se pripremimo za kišu najbolje što možemo, da sačuvamo ono što nam je bitno od kiše i da sačekamo da prođe. A proći će svakako. Već sutra može osvanuti sasvim sunčan dan koji će nam dati priliku da osušimo svoje stvari i uživamo dalje u letu. Mi? Mi to upravo tako, jedno veče uz munju i gromove, već sutra ponovo kupanje. Bitan je stav…i gospođa Vera, ona je uvek dobro društvo <3 #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#18dan čuda. Ima nešto u tim tabančićima zbog kojih verujem u čuda. Gledam ih kako rastu i mislim kako su nekada bila tu ispod mog srca, sasvim mala, na početku puta. Deluje nestvarno, a ipak tako je. Nisam ih ja rodila, samo sam bila tu da kroz mene svoj zvezdani put započnu. Posle me pitaju šta je moguće, šta je realno? Apsolutno sve. Sve što treba desiće se, možda ne onda kada mi mislimo da je potrebno, ipak doći će nam. Sve što je naše doći će, baš kao mala stopalca koja rastu i uče svaki dan. Od nespretnih koraka do skokova i trčanja. Život ih uči, a oni se prepuste. Oni veruju, a da to ni ne znaju. Oni jednostavno veruju da će sve biti u redu. I za one situacije u kojima mi vidimo strah, opasnost, oni vide avanturu. Razmišljam ponekad dokle će stići, šta će sve videti, naučiti i zahvalna sam na prilici da ih pratim, da pored njih hodam. Jedno je sigurno, hrabriji su od nas i to mi je drago, jer ne znam kako bi ih hrabrosti naučila. Gledam ih i shvatam da nemam čemu da ih naučim, mogu samo ja od njih učiti. Da naučim i usvojim to u svakoj ćeliji, da je sve baš kako treba da bude. Da je sve avantura i da je moje samo da rastem. Da se pustim jer to je jedino što zaista mogu. Da verujem i volim, šta je više potrebno? Baš svašta piše u tim malim tabančićima 💗 #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#19 dan mir. Lako je osetiti mir ujutru pored mora, dok vetar još spava, čuju se samo talasi koji lagano bude obalu. Do trenutka dok se sunce ne pojavi sve spava, a onda odjednom sa prvim toplim zracima kreću bube da lete, ptice da cvrkuću, svrake šetaju plažom, merkaju šta je ostalo od juče. Pokoje zaboravljene papuče, kantica i lopatica, sklopljeni suncobran znak je da će se i ostali uskoro vratiti. Tišina toliko toga ume da ispriča. Lako je biti miran pored mora, sunce te prirodno budi, nema buke, saobraćaja, gužve, frke. Hoću da sačuvam ovaj osećaj u sebi. Da ga uvek imam i po potrebi da ga mogu jednim udahom dozvati. Da me vrati sebi, da me podseti na jednostavnost, prirodan tok stvari, na ideju da je sve negde gore već postavljeno, moje je samo da pustim. Da plivam kroz život lagano, opušteno, da znam da more i talase uvek imam u sebi. Voda me smiruje, lako je biti miran pored mora. Sad trebam naučiti mir sa sobom poneti gde god da idem. #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#21 dan dobro. Čini dobro i biće ti dobro. Misli dobro i bićeš dobro. Često kada pričam sa drugima o promeni navika, reciklaži, odgovornosti dobijem sličan odgovor. Šta ja tu sam mogu da promenim? Mnogo više možemo nego što smo svesni. Istina je jedan čep ne čini tonu, on je samo početak. Svaki se računa. Tako je i sa našim delima, mislima, sa svim onim što činimo. Sve promene koje čekaju neke ponedeljke, zapravo čekaju samo nas. Da ustanemo i uradimo nešto. Donesemo odluku i stanemo iza nje. Da svojim ponašanjem pokažemo i druge povedemo. Nema magičnog ponedeljka, sva magija je u nama. Ako hoćeš da ti bude dobro, pobrini se za to. Radi na tome svaki dan. Kroz svoj rad, kontakt sa drugima, po onome što misliš, govoriš, činiš. Umesto upoređivanja biram podržavanje, umesto sumnje biram veru, umesto beskrajnog procenjivanja biram akciju. Biram da budem bolja. Svaki dan, bolja od sebe, bolja za sebe. #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta #cepomdoosmeha

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

#22 dan istraj. Kažu neka istraživanja da je za promenu navika ili ponašanja potrebno minimum 21 dan. Toliko treba našem mozgu da usvoji novi osećaj i prihvati ga. Vreme je bitno u našim životima. Ima i ta priča o bambusu koji kada se posadi 7 godina ne izbija iznad zemlje, i onda u osmoj godini pušta mladicu i kreće da raste neverovatnom brzinom. 7 godina zvuči kao dug period, ipak nekad je baš toliko potrebno da se stvari dogode. Nekada nov život potera na potpuno neočekivanom mestu, tu usred peska i šljunka, između kamenčića koji plutaju neka semenka slučajno bačena pusti život. Pokaže se i objasni ti da je za neke stvari potrebno vreme. Da nije najbitnije da budeš u idealnim uslovima, najboljoj zemlji, senci, da te redovno zalivaju, planski posade…da je tvoj zadatak da rasteš baš tu gde se nađeš. Da istraješ, da se pokažeš, da rasteš uprkos svemu. Naši morski dani se završavaju, pozdravljam se sa morem i talasima, nebom i zvezdama, zahvalna na svemu. Na kiši i ludačkom vetru, na suncu, izgorelom nosu, tabanima ogrubelim od peska, slatkim lubenicama i ogromnim nektarinama. Pakujem sve zvukove, mirise i ukuse rešena da istrajem. Da istrajem da rastem i putujem dalje. Gde god da se nađem da ne odustajem, od onoga što mi je važno, što želim i verujem da tako treba da bude. Da istrajem, baš kao mala semenka usred peska, da nađem svoj put 🌱 #vacation #enjoylife #taketimetorest #thalatta

A post shared by Sonja Dakić (@sonjacrvena) on

Beleške sa mora budi dobro čini dobro inspiracija lični razvoj ljubav motivacija porodica posao živi život život